Pri­re­dio: Bo­jan Ka­le­zić


Pr­vog ok­to­bra je broj „7” imao svoj de­bi u Li­gi šam­pi­o­na, pro­tiv Volf­sbur­ga iz Štut­gar­ta. Bio je u start­noj po­sta­vi i u 67. mi­nu­tu nad njim je na­pra­vljen pe­nal ko­ji je, ovog pu­ta, Van Nis­tel­roj uspje­šno iz­veo i ta­ko sma­njio re­zul­tat­ski za­o­sta­tak svog ti­ma. Na kra­ju utak­mi­ce na sta­di­o­nu Go­tlib-Dajm­ler bi­lo je 2 - 1.
Sa­mo mje­sec da­na ka­sni­je, 1. no­vem­bra pro­tiv Por­tsma­u­ta na Old Tra­for­du, po­sti­gao je svoj pr­vi gol u dre­su sa bro­jem 7, iz slo­bod­nog udar­ca iz­ve­de­nog sa ivi­ce še­sna­e­ster­ca. Bio je to si­lo­vit uda­rac, lop­ta je u lu­ku pre­le­tje­la pre­ko od­bram­be­nih igra­ča i na­pa­da­ča, od­bi­la se od te­re­na i ule­tje­la u mre­žu. Bio je to tre­nu­tak za sre­ću i sla­vlje, i šut za ko­ji su ko­men­ta­to­ri tvr­di­li da pod­sje­ća na naj­bo­lja iz­da­nja Be­ka­ma. Dje­čak iz Ma­de­i­re je imao obe­ća­va­ju­ći po­če­tak, ali do kra­ja se­zo­ne će po­sti­ći sa­mo če­ti­ri go­la u 25 na­stu­pa u Pre­mi­jer li­gi...
Obu­kao cr­ve­no-ze­le­ni dres
...Dva­de­se­tog av­gu­sta 2003. u Ča­ve­zu u Por­tu­ga­lu, Ro­nal­do je obu­kao cr­ve­no-ze­le­ni dres po pr­vi put. Lu­is Fe­li­pe Sko­la­ri ga je uveo u dru­gom po­lu­vre­me­nu, umje­sto Lu­i­sa Fi­ga. Od­jed­nom se za­te­kao okru­žen šam­pi­o­ni­ma ko­je je uvi­jek po­sma­trao kao uz­o­re. Nje­go­vi men­to­ri Lu­is Fi­go i Rui Ko­šta re­kli su mu da osta­ne mi­ran i igra kao što to uvi­jek ra­di. Pri­je sve­ga su mu re­kli da ne do­pu­sti da ga ob­u­zmu emo­ci­je. Mla­dić se do­slov­ce dr­žao nji­ho­vih sa­vje­ta, a štam­pa ga je ka­sni­je pr­go­la­si­la igra­čem utak­mi­ce. Sko­la­ri mu je če­sti­tao. Dva mje­se­ca ka­sni­je, u Li­sa­bo­nu 11. ok­to­bra, on će po pr­vi put bi­ti u start­noj po­sta­vi pro­tiv Al­ba­ni­je. I po­ste­pe­no je za­slu­žio da se na­đe u ti­mu za Evrop­sko pr­ven­stvo 2004.
Op­se­si­ja
Nje­go­vi pri­ja­te­lji i sa­i­gra­či ga zo­vu Kris. Ali u Re­a­lo­voj svla­či­o­ni­ci su mu ta­ko­đe da­li na­di­mak “El An­sia” – ner­vo­zni. “Nje­go­ve ko­le­ge zna­ju da se Kri­sti­ja­no po­sve­tio ci­je­lim ti­je­lom i du­šom du­gom spi­sku op­se­si­ja”, pi­sa­le su špan­ske no­vi­ne El Pa­is. “Nje­go­vi tr­bu­šnja­ci, nje­go­ve obr­ve, nje­go­va ko­sa, nje­go­va bor­ba za za­bra­nu ci­ga­re­ta, kao i tro­fe­ji, go­lo­vi i, na­rav­no, že­lja da po­no­vo osvo­ji Zlat­nu lop­tu.”
Isti­na je da Ro­nal­do ima ve­ći broj op­se­si­ja, po­čev od nje­go­ve fi­zič­ke sprem­no­sti i iz­gle­da. Por­tu­ga­lac pa­zi na svo­ju is­hra­nu sve do naj­sit­ni­jih de­ta­lja, iz­bje­ga­va pre­tje­ri­va­nje i pot­pu­no se uz­dr­ža­va od al­ko­ho­la. Ako pro­ve­de dan u ko­me se ni­je dr­žao svog re­ži­ma ona­ko ka­ko že­li, sju­tra­dan će­te ga vi­dje­ti ka­ko pro­vo­di do­dat­no vri­je­me u te­re­ta­ni. Nje­go­ve vje­žbe tr­bu­šnja­ka su slav­ne – po­sta­le su te­ma ur­ba­ne le­gen­de. No­vi­na­ri vo­le da ga pi­ta­ju ko­li­ko tač­no tr­bu­šnja­ka na­pra­vi za dan. On vo­li da odr­ža­va svo­je ti­je­lo za­teg­nu­tim i iz­va­ja­nim, da osta­ne na vr­hun­cu fi­zič­ke sprem­no­sti i odr­ža­va sli­ku ka­kvu svi­jet ima o nje­mu – ili bo­lje re­če­no, svo­ju sli­ku ko­ju vo­li da pri­ka­zu­je svi­je­tu.
Op­tu­žba za si­lo­va­nje
“Op­tu­žba za si­lo­va­nje je bi­la la­žna. To se ne ra­ču­na”, ob­ja­snio je Kri­sti­ja­no ne­ko­li­ko mje­se­ci ka­sni­je u in­ter­vjuu sa por­tu­gal­skim no­vi­na­rom i pi­scem Žo­e­lom Nje­tom. “Ali oči­gled­no je da je ka­da se sve osta­lo uzme u ob­zir oče­va smrt za­i­sta mno­go uti­ca­la na me­ne. Mo­gao sam da uvi­dim da se ne­pra­vič­no od­no­sim pre­ma lju­di­ma. Po­ne­kad sam jed­no­stav­no že­lio da ka­žem: ‘Pu­sti­te me na njih, u ovom tre­nut­ku ni­sam ras­po­lo­žen da bu­dem do­bar mo­mak!’ Ni­ka­da ni­sam že­lio da pri­vla­čim pa­žnju na se­be. Znao sam da će do to­ga u sva­kom slu­ča­ju do­ći i da je naj­va­žni­je da jed­no­stav­no na­sta­vim da vri­jed­no ra­dim. Ali, bi­lo je to te­ško vri­je­me u mom ži­vo­tu, upr­kos či­nje­ni­ci da sam znao ko­li­ko je va­žno na­u­či­ti da se no­siš sa te­škim vre­me­ni­ma, to je lak­še re­ći ne­go ura­di­ti. Na­ro­či­to ka­da je u pi­ta­nju fud­bal. Iz­u­zet­no je te­ško igra­ti ka­da ni­si u od­ga­va­ru­ju­ćem psi­hič­kom sta­nju.”
(Na­sta­vi­će se)


„Vo­lim da ra­dim re­klam­ne kam­pa­nje”

Ključ­ni ele­men­ti “bren­da Ro­nal­do” su fud­bal, tak­mi­čar­ski duh, ra­dost, dr­skost i mi­ši­ćav tor­zo. Oči­gled­no je da Kri­sti­ja­no za­i­sta uži­va u sni­ma­nju re­kla­ma. Osim po­ka­zi­va­nja svog fud­bal­skog ta­len­ta, on vo­li da po­ka­zu­je svo­je ti­je­lo. Osje­ća se ve­o­ma pri­jat­no pred ka­me­ra­ma i bez pro­ble­ma pri­hva­ta pro­ces šmin­ka­nja i du­ga fo­to­gra­fi­sa­nja. Bi­lo da mo­ra vi­še pu­ta da iz­no­va po­zi­ra ili se po­no­vo sli­ka, on uži­va u ulo­zi ma­ne­ke­na ili glum­ca. Što se nje­ga ti­če, stu­dio za sni­ma­nje je sa­mo pro­du­že­tak fud­bal­skog te­re­na – mje­sto na kom se on tru­di da bu­de naj­bo­lji.
Nje­go­vi agen­ti u Ge­sti­fu­teu ne­pre­sta­no su za­su­ti po­nu­da­ma sa svih stra­na. Mo­ra­ju da od­bi­ju sko­ro 90 po­sto njih, bi­lo zbog su­ko­ba in­te­re­sa sa dru­gim bren­do­vi­ma ili zbog to­ga što te po­nu­de ne mo­gu baš da se uklo­pe uz fud­bal. Ali , uop­šte­no go­vo­re­ći, mar­ke­ting je po­slov­na dje­lat­nost ko­ja mu na­iz­gled ve­o­ma do­bro ide.